АНАЛИЗА УТИЦАЈА ПОСЛОВНО-ХОТЕЛСКОГ КОМПЛЕКСА НА САОБРАЋАЈ У ЗОНИ ФУТОШКОГ ПАРКА

Планирана изградња хотелско-пословног комплекса у непосредној близини Футошког парка отвара низ важних питања која превазилазе саму парцелу на којој се гради. Ова локација није изолован простор спреман за нову комерцијалну инвестицију – она је део густе и функционално осетљиве градске зоне у којој се преплићу здравствене установе, образовни објекти, спортски центри, стамбени блокови и један од најзначајнијих паркова у Новом Саду.

Свака интервенција високог интензитета у таквом простору мора се сагледати кроз призму саобраћајних ефеката, безбедности и јавног интереса. Нови хотел високе категорије са две пословне зграде не представља само архитектонски захват – он подразумева свакодневно генерисање великог броја нових кретања возила, додатни притисак на постојећу инфраструктуру и промену карактера саобраћаја у зони која већ функционише на граници капацитета у вршним сатима.

Новосадска бициклистичка иницијатива сматра да је неопходно стручно сагледати потенцијалне последице овог пројекта по функционисање здравственог комплекса, безбедност пешака и деце, као и развој одрживе урбане мобилности. Ова анализа има за циљ да управо то учини – да аргументовано, на основу саобраћајних принципа и урбанистичке логике, процени да ли је предметна локација адекватна за објекат оваквог комерцијалног интензитета. Важно је напоменути и да приликом планирања новог пословно-хотелијерског комплекса ни Град Нови Сад ни инвеститор нису наручили нити је спроведена израда студије утицаја објеката на саобраћај у околини, што показује неспремност и институција и инвеститора да планирају објекте оваквих садржаја адекватно и сходно струци.

Кроз анализу осврнућемо се на просторни контекст, процену генерисања новог саобраћаја, конфликт са здравственом инфраструктуром, безбедност рањивих учесника у саобраћају са посебним освртом на децу и пешаке, паркинге и секундарне ефекте на инфраструктуру, те утицај на бициклистички саобраћај и одрживу урбану мобилност.

1. Просторни контекст – зона високог интензитета јавних функција

Локација планираног комплекса налази се у зони већ изузетно оптерећеној саобраћајем, због концентрације многобројних јавних садржаја међу којима су најважнији Клинички центар Војводине, Дечија болница, Спортски центар Сајмиште и базени, Сајам, Основна школа, а све поменуте објекте окружују и стамбене вишеспратнице велике густине и Футошки парк као јавни рекреативни простор и зелена оаза од изузетног значаја.

Ова зона већ функционише на граници капацитета у вршним сатима (јутарњи долазак на посао и у школу, поподневни пик здравствених и спортских садржаја), што јасно говори да локација за изградњу оваквог комплекса није адекватна, услед постојећих саобраћајних чворова јавних функција.

2. Процена генерисања новог саобраћаја

Хотел високе категорије са две пословне зграде је велики генератор интензивног моторног саобраћаја, посебно у граду у ком се јавност не подстиче на коришћење бицикала и јавног превоза и где је јавни превоз у веома лошем стању, као што је Нови Сад.

У случају хотела високе категорије очекују се индивидуални доласци гостију, претежно индивидуалним аутомобилима и таксијем, организовани трансфери (минибусеви и туристички аутобуси), достава робе, хране и других сервиса као и велики број запослених у сменама.

Уз све то две нове пословне зграде великог капацитета довешће до свакодневних долазака запослених очекивано претежно аутомобилима, пословних састанака који ће генерисати додатни улазни саобраћај, курирске и логистичке службе са јасним акцентом на пик оптерећења у периоду од 8 до 10 и 15 до 17 часова.

То значи да се изградњом ових објеката очекује повећање дневног броја возила, значајно повећање пика оптерећења и конфликте са можда и најважнијим јавним системом – здравственим саобраћајем (хитне службе, превоз пацијената на дијализу, превоз потреба и здравствене робе и сл.).

Оно што забрињава је покретање овог пројекта без јасне транспарентне анализе генерисања путовања (trip generation analysis).

3. Конфликт са здравственом инфраструктуром

У близини планираних објеката се налази једна од најважнијих јавних установа чији је јавни значај на високом нивоу, обзиром да се ради о терцијарној здравственој установи коју свакодневно користе на хиљаде грађана не само из Новог Сада и околине већ и целе Војводине – а то су Клинички центар Војводине и Дечија болница. Ови објекти захтевају брзу и неометану проходност саобраћаја, са приоритетом хитних возила и минималним задржавањем у раскрсницама.

Међутим, изградња планираних објеката која ће утицати на повећање моторног саобраћаја у овој зони имаће изузетне негативне последице по здравствени сектор – продужавајући време реакције хитне помоћи, повећавајући ризик од загушења саобраћаја и повећавања конфликтних тачака на раскрсницама. Већ сада смо сведоци да се услед непланираног урбанистичког развоја града, који са собом носи негативне утицаје на саобраћајни систем, возила хитних служби у моменту потребе за брзом реакцијом, предуго задржавају у транспорту, посебно у саобраћајном шпицу. Саобраћајнице су преоптерећене, возила је превише, а на раскрсницама често настаје тотални колапс. Возила хитних служби у таквом окружењу су у веома повећаном ризику не само од кашњења, већ и од потенцијалних саобраћајних незгода, те уколико до таквог сценарија дође, то возило колико год журило на интервенцију, није употребљиво макар и без оштећења, док се не изврши комплетан увиђај саобраћајне полиције.

У урбанистичкој теорији, зоне здравствених комплекса се третирају као зоне саобраћајног приоритета јавног интереса, а не као комерцијалне зоне интензивне градње.

4. Безбедност деце и пешака

Близина основне школе и спортских садржаја значи велики број пешака и деце и повећано коришћење бицикала и тротинета. Већ сада смо сведоци да услед непостојања бициклистичке стазе у Улици Новосадског сајма а у зони школе долази до великих саобраћајних загушења, обзиром да велики број родитеља децу доводи аутомобилима у школу, али и да корисници у Спортски центар Сајмиште у великој мери долазе такође аутомобилима. Ако на све то додамо хотелски и пословни садржај у близини можемо само очекивати више конфликтних тачака, већу вероватноћу саобраћајних незгода, посебно гледајући у односу на пешаке и бициклисте, деградацију безбедних школских рута, а бициклисти који већ сад избегавају коловоз услед непостојања бициклистичке стазе, угрожавајући пешаке, још ће више користити тротоар.

Уместо да се у планираној зони изгради бициклистичка стаза, смањи број моторних возила и умири саобраћај, планираним пројектом се иде управо супротно и прави још већи саобраћајни колапс.

5. Паркинг и секундарни ефекти

Чак и у ситуацијама када се планирају гараже, као у поменутом објекту, искуства показују да хотелски и пословни капацитети генеришу преливање паркирања у околне улице и повећавају „кружне вожње“ у потрази за паркингом. Наведено утиче на значајан пораст емисија CO₂ и локално загађење, што је директно супротно циљевима одрживе урбане мобилности. Ако узмемо у обзир постојећи недостатак и мањак капацитета паркирања, посебно у зони здравствених установа – Клиничког центра Војводине, додатно саобраћајно оптерећење генерисаће веће потребе за паркирањем, а самим тим и додатно одузимање слободних и преко потребних паркинга за потребе пацијената.

6. Утицај на бициклистички саобраћај

Футошки парк и околне улице су део свакодневних бициклистичких токова и рута ка школама и здравственим установама. Повећање моторног саобраћаја би значило пад субјективног осећаја безбедности, смањење спремности грађана да користе бицикл и прекид континуитета безбедних коридора за бициклисте.

Како смо већ напоменули, Улица Новосадског сајма која нема бициклистичку стазу, оптерећена је моторним саобраћајем, и управо због непостојања бициклистичке инфраструктуре, грађани избегавају да бициклом користе ову улицу. Са друге стране, паркинзи за бицикле су права реткост у околини комплекса. У пројекту поменутог комплекса се планирају надземне и подземне гараже за аутомобиле, док се ни у једном моменту не планира паркинг за бицикле, што шаље јасну поруку не само посетиоцима већ и будућим запосленима – „дођите аутомобилом, загађујте животну средину, правите саобраћајне гужве“.

Овакaв пројекат је у супротности са стратешким опредељењем града ка повећању удела немоторизованих видова превоза али и са планирањем одрживе урбане мобилности у граду.

7. Рационалне локације које могу променити визуру и саобраћај града!

Сама инвестиција иако на погрешној локацији, јесте потребна. Но, неопходно је размотрити могућности премештања саме локације, обзиром да за предметну локацију нису спроведене никакве анализе које би јасно показале да овој инвестицији није место на локацији Футошког парка.

Урбанистички гледано околне зоне Сајма имају веће капацитете за веће саобраћајне токове, пројектоване су за манифестациони саобраћај и имају шире коловозне профиле уз мање конфликата са здравственим установама и без непосредног контакта са заштићеним зонама око парка. У погледу саобраћаја, локације око Сајма имају комерцијалну зону и пригодније су за овакaв пројекат, док зона Футошког парка као зона од јавног интереса уз непосредну близину здравствених институција треба да буде зона смиривања саобраћаја али и смањења загађења услед постојеће Дечије болнице. Опција измештања хотела на локацију око Сајма је и више него реална а и става смо више изводљива.

Са друге стране, пословни објекти треба да буду смештени тамо где им је место – у пословним зонама, које се у Новом Саду актуелно и убрзано формирају дуж Пута новосадског партизанског одреда, односно у индустријској зони код Метроа и нове зграде Schneider Electric. Ова зона је саобраћајно и урбанистички погоднија за пословне зграде, а обзиром да се у последњих 10-ак година у обнову и инфраструктурно одржавање тог дела града уложило преко пола милијарде динара, логично је да Град жели у ту зону додатно инвестирати а тим улагањима привући нове инвеститоре и компаније. Зато би таква зона била најадекватнија локација за пословне објекте.

8. Закључна стручна оцена

Планирани хотелско–пословни комплекс у зони Футошког парка повећаће моторизовани саобраћај у већ изузетно оптерећеној саобраћајној зони, угрозити функционалност здравственог комплекса, смањити безбедност деце, пешака и бициклиста, нарушити услове за развој одрживе урбане мобилности и генерисати додатне еколошке притиске.

Саобраћајно посматрано, предметна локација није оптимална за објекат високог комерцијалног интензитета. Алтернативне локације у зонама предвиђеним за манифестациони и пословни саобраћај (нпр. зона Сајма) представљају рационалније урбанистичко и саобраћајно решење, али и зрелије урбанистичко планирање и решење, које је неопходно да институције Новог Сада покажу.

Овакaв пројекат у срцу града био би реалан и изводљив само у земљама високе саобраћајне свести и културе, и слободно можемо рећи да таквих пословно-хотелских објеката у градовима земаља попут Холандије има надомак или чак у центру града. Али важно је разграничити чињеницу да Холандија стратешки планира свој урбанизам, своје садржаје и објекте и да саобраћај какав видимо у Холандији није ни близу оном какав видимо и живимо у Србији – без обзира што се за такве принципе и боримо.

Овај пословно-хотелски комплекс реалан је искључиво када би сви запослени хотела и пословних објеката и посетиоци долазили јавним превозом и бициклом.А обзиром да у Србији и Новом Саду не можемо очекивати такав сценарио, барем не у скоријој будућности, онда изградња оваквог комплекса у срцу града и поред објеката јавне намене од изузетног значаја апсолутно није реална!

Марко Мазалица,

председник Удружења грађана Новосадска бициклистичка иницијатива