Сугестије на Урбанистички пројекат простора у окружењу Футошког парка према улици Новосадског сајма у Новом Саду (у даљем тексту:Урбанистички пројекат)
Поштовани,
Желела бих да искажем своје утиске везане за Урбанистички пројекат. Надам се и желим да верујем да је могуће изградити објекат који би мање одударао и својим изгледом, и масивношћу од споменика природе „Футошки парк“ у коме је лоциран. Футошки парк значи пуно свим грађанима Новог Сада, а посебно нама којима је у комшилуку, те се извињавам ако су ми реченице некад оштре, иако сам се трудила да утихнем емоције и искажем рационално примедбе.
Па да почнем:
1. У уводном делу наведено је да: „Циљ израде Урбанистичког пројекта јесте усклађивање просторне организације предметне локације са будућом Стратегијом одрживог развоја Града Новог Сада, у смислу унапређивања конгресног туризма.” Према Урбанистичком пројекту само је један од четири планирана објекта намењен туризму. Два објекта су намене пословање а један представља надземну гражу, па се намеће питање на који начин ови објекти унапређују конгресни туризам. Такође, наведено је да је укупан број свих соба у хотелу 245, а укупан број паркинг места у гаражи је 194 ПМ, на партеру 122 ПМ, у надземној гаражи 173 ПМ, што укупно представља 489 ПМ, односно ДВА паркинг места по хотелској соби!
2. Урбанистичким пројектом се планира формирање нове парцеле хотелског и пословног комплекса (површина осталих намена) укупне површине П=23.962 m², од целих парцела бр. 7533, 7534, 7535, 7536 и делова парцела бр. 7530/1 и 7530/6. Наведени графички приказ број 3 „Пројекатпарцелације са аналитичко – геодетским елементима“ на коме је приказан начин формирања нове парцеле није достављен на јавни увид. У одељку 2.2. Намена и карактер простора наводи се следеће: „Простор који је предмет Урбанистичког пројекта, према Плану генералне регулације намењен је за површину јавне намене – саобраћајну површину и за површине осталих намена: хотелски и пословни комплекс – „Trinity park“ и „У оквиру зоне која је одређена новоформираном парцелом (комплексом) „Trinity park“ планира се рушење постојећих, и изградња три нове ламеле: две комерцијално-пословне и један хотел” У одељку 2.5. Нумерички показатељи наведно је да Површине јавне намене (саобраћајница) обухватају 0,27 m² док површине осталих намена (Хотелски и пословни комплекс) заузимају површину од 2,39 m². (потребно је исправити случајну грешку ради се о ha а не о m²). Да ли то значи да од садашњих 6.730 m², колико износи површина катастарске парцеле број 7534 КО Нови Сад I, а на којој право коришћења има „Trinity park“, новоформирана парцела комплекса „Trinity park“ нараста до П= 23.962 m², припајањем већим делом површине катастарске парцеле КП 7530/1, којa је према Изводу из базе података катастра непокретности Републичког геодетског завода, у ЈАВНОЈ својини, а по култури земљишта је одређена као ЈАВНИ ПАРК, где је у листу „Г – терети на парцели“ уписана забележба заштите природних добара, а мањим делом катастарске парцеле КП 7530/6 КО Нови Сад I, која је такође у јавној својини. Закључује се да се грађанима Новог Сада на овај начин одузима 17.232 m² јавне односно њихове површине, већином парковске, у корист хотелског и пословног комплекса – „Trinity park“. Заузврат грађани ће у Фази 5 добити 90 паркинг места, која иначе већ имају, чак у знатно већем броју.
3. Како је наведено у Урбанистичком пројекту Постојећи Хотел „Парк“ у оквиру својих капацитета садржи објекте укупне БРГП=24.575 m², а површина свих надземних етажа хотелског и ословног комплекса – „Trinity park“ износи БРГП = 54.444 m², односно БРГП се повећава 2,2 пута, или за 29.869 m². Мишљења сам да је овакво повећање Бруто развијене грађевинске површине претерано с обзиром да се објекти/парцела непосредно граниче са СП „Футошки парк“ (Одлука о заштити Споменика природе „Футошки парк“, „Службени лист Града Новог Сада“, број 18/06) са јужне стране, и да су негативне последице по парк неминовне.
4. У одељку 2.9.2. Заштита природних добара наведено је да се хотелски и пословни комплекс – „Trinity park“ граничи са простором СП „Стабло гинка код Хотела „Парк“ у Новом Саду и заштитном зоном СП „Футошки парк“ (део к.п.бр.7530/1 КО Нови Сад I) источном страном, док се јужном страном граничи са СП „Футошки парк“ (Одлука о заштити СП „Футошки парк“, „Сл.лист Града Новог Сада“, бр.18/2006). С обзиром, да се стабло гинка налази већ сад, док траје рушење, уз саму ограду градилишта, а да ће се у његовој непосредној близини вршити ископ земље за подземну гаражу,
вероватно и црпљење подземне воде ради снижавања њеног нивоа, док трају радови, а могуће и у току експлоастације објекта, бетонирање темељне плоче и обимних зидова гараже, а и касније приликом бетонирања армирано-бетонске конструкције биће изложено веома тешкој механизацији, тешко је поверовати да га икакве предузете мере у реалности могу сачувати. Такође је
наведено да „У циљу спречавања оштећења гинка извођач радова је дужан да док трају радови постави чврсте заштитне ограде („Heras“ ограде и сл.) у зони пројекције крошње“, сматрам да радови већ трају, јер се врши рушење објекта који је надомак стабла, делови крошње су у зони градилишта, око стабла не постоји чврста заштитна ограда, већ само ПВЦ трака. У Урбанистичком пројекту наводи се да је у границама СП „Футошки парк“ забрањено изводити радове који изазивају негативне промене хидролошког режима, а снижавање нивоа подземних вода (податак о коти подземне воде није наведен у УП) има утицај у знатно ширем радијусу, што ће неминовно довести до промене хидролошког режима подземних вода, утицати на биодиверзитет СП „Футошки парк“ а могуће и на извориште термо-минералневоде у Јодној бањи. Истакла бих да својом јужном границом новоформирана парцела додирује СП “Футошки парк“, а да је приступ подземној гаражи лоциран у јужном делу, на основу чега се закључује да ће се аутомобили кретати непосредно до споменика природе „Футошки парк“ који ће самим тим бити угрожен емисијом штетних гасова.
5. Урбанистичким пројектом предвиђено је да је могуће хотелски и комерцијални комплекс градити у фазама, иако осим прве остале нису стриктног редоследа, уочава се да ће се у другој фази радити пословни објекат „Ц“, који је лоциран на садашњој јавној површини, односно у оквиру јавног парка, у трећој фази ће се градити пословни објекат „Б“, затим објекат хотела „А“ (који једини служи унапређењу конгресног туризма) у четвртој фази и напослетку ће у петој фази бити изграђена надземна гаража у склопу које ће грађанима бити обезбеђено само 90 паркинг места. Поставља се питање где ће се грађани паркирати када долазе на базен, док трају радови, јер ће цео приступ градилишту бити из улице Новосадског сајма. Како да будемо сигурни да се неће десити да се изведу само фаза 1 и фаза 5, нигде није условљено да је обавезно извести све фазе, у ком случају би у Футошком парку добили само подземну и надземну гаражу.
6. На самом крају, за мене као грађевинскогх инжењера најзначајнија тема која је дата у одељку2.11. Инжењерско – геолошки услови, где је наведено да:
На основу инжењерско-геолошке карте, предметни простор се налази на терену непогодном за градњу (оријентационо дозвољено оптерећење износи 1,5-0,5 kg/cm²; могућа је градња лаких објеката неосетљивих на слегање). Литолошку структуру чини старији рачни нанос, глиновито-песковит до извесног степена консолидован.
Заступљени типови земљишта:
-алувијално земљиште (флувисол)-иловасто,
-чернозем на алувијалном наносу-карбонатни.
У Урбанистичком пројекту конструкција објекта је описана као масивна армирано-бетонска конструкција, скелетног система формираног од армирано-бетонских греда и стубова, армирано-бетонских зидних платана, који преносе оптрећење са армирано-бетонске монолитне међуспратне конструкције на темељ. Оријентационе димензије конструктивних елемената су знатне, дебљина међуспратне конструкције 20-25 cm, греде висине 60-120cm, а мада није наведено логично је да су стубови с обзиром на спратност објекта такође габаритни, док и иначе објекти изведени од армираног бетона спадају у објекте са највећом сопственом тежином. С обзиром на изузетно малу дозвољену носивост тла и констатацију да је могућа градња лаких објеката неосетљивих на слегање и да је земљиште по врсти речног наноса, на основу чега се приступило пројектовању објеката висине скоро 50 метара и то од армираног бетона у скелетном систему? Чак и ако узмемо у обзир да је тло испод постојећих објеката консолидовано током протеклих деценија, објекат „Ц“ се гради на земљишту парковске површине, чија носивост није довољна да поднесе десетоспратну армирано-бетонску зграду. Урбанистичким пројектом није дефинисан нити предложен начин фундирања планираних објеката с обзиром на изузетно лоше инжењерско-геолошке карактеристике. Мислим да не треба да напомињем какав би погубан утицај на цело окружење извршило побијање/ утискивање шипова, па се надам да то није опција.
7. Предлог
Разумем утицај корпоративног капитализма и профита на израде урбанистичких пројеката, али је неопходно заступати и интересе обичних грађана, који желе да имају зелену и мирну оазу у сред града који од вароши пријатне за живот постаје урбана армиранобетонска џунгла. На вама је тежак задатак да помирите та два света. Сајамски комплекс је недалеко од Футошког парка, заузима прилично велику парцелу, и по намени би више одговарао пословно-комерцијалним објектима а гаражама поготово. Материјал избора за хотелски објекат би по мени био дрво, што због вишеструко мање тежине, природног уклапања у амбијенталну средину парка, знатно смањену емисију угљен диоксида, изузетно еколошки материјал. Имали бисмо јединствен и здрав објекат, којим би били задовољни и грађани и инвеститор, јер би својом оригиналношћу и еколошким својствима којима тежи цео савремени свет напросто мамио туристе.
Срдачан и пријатељски поздрав,
Дејана Средојевић, дипл. инж. грађ.
Нови Сад, 28.04.2025. године
Ево пар идеја које су ме инспирисале:
1а. Модуларна дрвена кула по дизајну Пенде у Торонту1
