Наш Футошки парк је један од најлепших, највећих и најочуванијих паркова у граду, који је 1986. године са комплексом Јодне бање заштићен као споменик културе од великог значаја, и од тада чине историјско-културну целину од великог значаја за наш град. Тако пише и тиме се поносимо, али на жалост управо се сама држава, преко својих институција није поставила заштитнички према овом природном богатству, старом више од века.
Богатство и лепота овог парка се могу угледати на сваком кораку, шетајући се, возећи бицикл, или само седећи у хладу храста или платана и дивити се варијетету врста и боја биљака које су ту већ довољно дуго да су се прилагођавајући једни другима, стопили у једну складну целину. Наравно да треба споменути и друге „становнике” нашег Футошког парка, највидљивије веверице и јежеве, многе птице, али и цео жив еко систем који се не мора оком ни видети, али се осети и чује свугде у зраку. Неки од нас се још увек сећамо исушеног језера, које је требало само одржавати, у коме су нека друга жива бића проналазила место за своја станишта и која су људским немаром, само престала да живе у овом простору.
Управо такав један, леп и очуван парк, неко није сматрао довољно важним и вредним да би му стао у заштиту, не само у биолошком смислу, али нажалост и у урбанистичком. До сада невиђено и нажалост погубно за парк, неко је управо предложио инвентивно решење са увођењем нових објеката у већ завршену урбанистичку целину.
Подсетимо на неке од најважнијих објеката који већ одавно постоје по ободима Футошког парка, а то су првенствено Јодна бања са својим центром за рехабилитацију, Дечија болница, Стоматолошки факултет, отворени градски базени, са несталим клизалиштем и до недавно, Хотел Парк, који је служио допуњавању бањских садржаја и одржавању догађаја важних многим новосађанима и шире. Тако леп и препознатљив, у рекордном року је срушен, да би једног дана био замењен новим.
Сви се сећају бар једног срећног догађаја, проживљеног у Хотелу Парк, била то свадба, матурска прослава, или обично диско вече у једној од две најпознатије дискотеке: Мадона и Денди, којих више нема…
Тако је сада свима нама још једино остало да се загледамо у старе фотографије, лепе успомене, јер на терену више не постоји ни зграда, ни начин на који је она била уклопљена у цео парковски амбијент. Сада је ту нова грађевинска ограда, рупа и десетине стабала које су се нашле багеру – успут.
Овај насилно припремљен простор, је само још један од корака ка реализацији нечег, што је проглашено за пројекат од јавног значаја за Републику Србију.
А то „нешто” је управо и било тако приказано на раном јавном увиду ПГР-а новог градског центра, као једна ружичаста уоквирена површина на којој би требало да остане хотелска намена, али на скоро четири пута већој површини у односу на претходну парцелу хотела. И тако се од априла 2024. до данас кроз планску документацију, коју усвајају посланици у Скупштини Града Новог Сада, провлачи идеја о изградњи новог хотела, али и нових пословних објеката! И то управо објеката који немају ни основу у ГУП-у, плану вишег реда, нити се уклапају у постојећу намену свих поменутих објеката, ни у функцију парка.
Такорећи, као Тројански коњ, ће два пословна објекта „угалопирати” у зону парка, зеленила, вишедеценијског растиња, и за потребе свог функционисања и постојања на том месту, ће се одузети граду преко 17000 м2 јавних зелених површина, саобраћајница, отворених паркинга и дати их приватном лицу на располагање.
Гледајући предложено решење и визуализације будућег пословно-хотелског комплекса, стиче се утисак да околни простор на тим сликама не постоји, као да је комплетна површина Футошког парка подређена само овим трима десетоспратницама, у стакленим фасадама, пристиглим из неког другог и времена и простора.
И колико се то некоме допада на сликама, нама грађанима, корисницима овог парка, ово решење делује робусно, наметљиво и ни на који начин уклопиво у миран амбијент парка. Довољно је само да замислимо како ће то изгледати и колику гужву и буку ће правити, неколико хиљада нових корисника, запослених у нове две пословне зграде. Затим сеча неколико десетина здравих стабала за потребе изградње подземне гараже за велики број аутомобила и техничко одржавање објеката. Затварање приступних саобраћајница, ограничавање кретања до сада проходним јавним просторима, угрожавање комплетног биљног и животињског света, новом изградњом, буком и вибрацијама…
Не, то није слика која треба, у будућности, да приказује Наш Футошки парк!
Изградња новог хотела у претходно изведеним габаритима, без заузимања околних јавних површина и делова парка, био би разуман предлог за развој овог пројекта. Све друго би био наставак започетог проблема и великог незадовољства код грађана.
Прво, за проширење хотелског комплекса, неопходно је да Град прода преко 17000 м2 јавних површина приватној фирми, тј. да неко на такав документ стави свој потпис. Да ли је неко уопште изабран и овлашћен да учини тако велики корак, да у име свих грађана начини непоправљиву штету комплетном простору Футошког парка, уосталом и целом граду?
Друго, врло је лако пронаћи другу локацију за изградњу пословних зграда, инфраструктурно опремљену, усклађену са планираном наменом, али најважније да се изградњом не угрожава природно богатство нечег што је вредно и неопходно чувати. Нигде није уклесано у камену да се планови морају по сваку цену реализовати, поготово кад се зна да се може наћи боље решење. И за инвеститора и за Град.
Наш Футошки парк припада свима нама, део је наше прошлости, и тренутно је у нашим рукама одлука како ће он живети и преживети у будућности. Не дамо наше паркове! Паркови нису на продају!
Ана Ферик-Иванович, ДИА