Шта ће да нам пролиста у Футошком парку у 2026. години?

А природа која нам је у граду најближа – јесу паркови.

У парковима смо макар мало склоњени од буке, ваздух је чистији, можемо видети лептире и веверице, чути различите врсте птица, и можда најважније, одморити очи у шаренилу боја. Док седимо на клупи, на трави, поред језерцета или испод дрвета, док се деца играју у хладу, парк постаје простор за одмор и здравље.

Ми, становници града, ослањамо се на то да постоје институције и јавна предузећа основана управо са задатком да о тим просторима брину: да знају када шта листа, ниче и цвета, и под којим условима.

Али шта се дешава када град уђе у период интензивне изградње? Када се једнопородичне куће замењују вишеспратницама и пословним објектима, када се повећавају површине паркиралишта (којих, упркос свему, и даље нема довољно), када се бетонирају наменске површине, а за зеленило остаје мало или нимало простора?

Шта се дешава када се копају дубоки темељи, задире у простор кореновог система биљака, када се улице из године у годину поново раскопавају због нових радова?

Да ли у тим процесима уопште размишљамо о биљном свету и о утицају човека на њега?

Неколико важних чињеница

1. Биљни свет у градовима зависи директно од човека Биљни свет у насељима, нарочито у градовима, у великој мери је под директним утицајем човека. Од људског деловања зависи опстанак врста које су ту биле и пре изградње града, али и оних које су накнадно посађене. Паркови, дроведи и друге зелене површине представљају вештачки формирану зелену инфраструктуру, пројектовану и засађену од стране човека, и као таква захтевају сталну негу и одржавање током целе године.

У Новом Саду постоји више паркова, али четири највећа и централна парка у ужем градском језгру су: Дунавски, Футошки, Лимански и Железнички парк. Њихова укупна површина износи око 30 хектара, што је мање од 0,5% површине урбаног дела Новог Сада (без Петроварадина и Сремске Каменице).

Ако се ова површина подели на око 260.000 становника ужег градског подручја, долазимо до податка да на једног становника долази у просеку мање од 1 м² парковске површине.

2. Коренов систем дрвећа је много већи него што видимо Код дрвенастих врста, коренов систем често заузима знатно већу површину испод земље него што је то видљиво кроз крошњу. Оштећење макар једног дела корена може довести до сушења читавог стабла. Овај процес додатно убрзавају хемијске материје које током грађевинских радова доспевају у земљиште – директно или спирањем водом.

Оштећени и изложени коренов систем постаје директан канал за уношење штетних супстанци у стабло, чиме се убрзава његово старење и одумирање.

3. Градске врсте биљака захтевају сталну негу У градовима се саде врсте које су отпорније на загађење, сабијено земљиште и интензивне људске активности. Међутим, без одговарајуће и континуиране неге, чак и те врсте слабе. Супротно томе, неке од њих, када доспеју у природна станишта, због одсуства бриге човека постају инвазивне врсте и утичу негативно на целокупан живи свет.

4. Стара стабла имају посебну вредност Појединачна стабла која достигну одређену старост у урбаним срединама могу бити проглашена споменицима природе. Иако понекад нису аутохтоне врсте, њихова културно-историјска вредност је неупитна. Она сведоче о времену у којем су посађена, о духу града и о развоју пејзажне архитектуре, која је једнако важна као и историја урбанизма и архитектуре.

Футошки парк – питање здравља

Када овако посматрамо Нови Сад, а у његовом самом срцу Футошки парк, зелену оазу не само за грађане, већ и за непосредну околину Покрајинске поликлинике, Дечије болнице и Јодне бање, постаје јасно да је свако дрво, сваки жбун и свака биљка од значаја за здравље људи.

Зато је важно да знамо шта ће у Футошком парку пролистати и процветати. Важно је да се спречи ширење амброзије и других алергогених биљака. Али је можда још важније да свако дрво и сваки већи жбун успешно олиста.

Дрвећу су потребне године, па и деценије, да достигне пуну зрелост и максималан капацитет у пречишћавању ваздуха и земљишта од штетних материја, којих у Новом Саду највише има због интензивног саобраћаја и угоститељских активности.

Већ смо били сведоци да су се поједина стабла осушила убрзо након изградње нових објеката. Један од примера је стабло јапанске трешње (Prunus serrulata) у улици Стевана Мусића, које се осушило у року од годину дана након изградње зграде. Данас постоји само на фотографијама Новосађана.

Отворена питања

Шта ће се дoгодити са стаблима у Футошком парку, у чијој се непосредној близини већ готово две године налази активно градилиште? Јавност никада није јасно обавештена због чега је претходни хотел „Парк” у потпуности срушен, нити од ког је материјала био изграђен.

Није познато да ли је рађена процена утицаја велике количине прашине, која се у значајној мери таложила управо у Футошком парку, на биљни свет, како преко листова, тако и преко земљишта и кореновог система.

Да ли је рађена визуализација коренових система стабала у околини? Како интензивниископи утичу на њих? Стабло гинка, законом заштићено као споменик природе, налази се на мање од пет метара од активног градилишта. Које су мере предузете да се његов коренов систем заштити?

И најважније питање: да ли са сигурношћу знамо да ће овај гинко доживети дубоку старост? – У добрим, стабилним условима (без великих оштећења, са довољно простора за корен): стабло гинка може достићи старост 200–300 година. Заштићено стабло у Футошком парку је процењено на старост од 100 година.